Opis
Bilo jednom jedno kraljevstvo, u srcu Evrope, koje se zvalo: Hungarija.
U tom kraljevstvu tekle su reke bogate ribom, a duž tih reka prostirale su se beskrajne, zelene ravni. Leti su se te ravni pretvarale u žarke pustinje, a zimi u ledeno more, pokriveno snegom. Ljudi su osluškivali, u mraku, urlik vukova.
Hungri, koji su stanovali na toj ravni, a koji se behu doselili iz Azije, pričali su da konjik iz njihove zemlje može da odjaše na Istok, a da danima ne susretne ljudsko biće. Njihovu zemlju, vele, zatvaraju, kao venci, visoke planine, ali se i te planine, prema Istoku, otvaraju kao neka vrata. A posle opet nastaju beskrajne ravni.
Kadikad se, na toj ravnici, ukaže po neko usamljeno drvo, bagrem, ili vrba, pa i neki konjanici koji brzo iščeznu. Dogodi se da konjik ugleda i neke kule i gradove, šta li, ali i to nestane na vidiku. Pojave se leti i neki svileni čadori, palme, ali sve je to samo omama ljudskih očiju, fatamorgana vazduha i oblaka. Nebo se posle, opet, spusti na tu praznu zemlju kao plava zavesa.
Recenzije
Još nema komentara.